Kokoš ili Orao - Zmija ili Jagnje

Na jednoj planini bio je posjed koji se nalazio odmah uz liticu te planine. Planina je bila bogata svojim ljepotama i pravi raj na zemlji. Oni koji su živjeli na njoj su uživali u njenom krajoliku i njenom bogatstvu. Najveći užitak su imale ptice koje su iznad nje letjele. Jer koliko je bila bogata svojim prirodnim ljepotama gledajući je sa zemlje toliko je dvostruko njeno bogatstvo bilo u pogledu iz vazduha na nju.
Na toj litici su orlovi vili svoja gnijezda i legli mlade orliće koji su bili kraljevi tog planinskog neba. Jedne prilike jaje jednog orla je propalo kroz rupu na starom gnijezdu i s kotrljalo se u gnijezdo kokoške koja je ispod litice ga svila kako bi i ona izlegla svoje piliće. Kokoš nije primjetila razliku te je sa pilićima izlegla i mladog orlića. Orlić se odlično uklopio u društvo pilića i kokoški te se između njih nije pravila razlika. Igrao se sa svojim vršnjacima i s* njima rastao. Vrijeme je odmicalo te se u fizičkoj građi znatno primjećivala razlika ali niko na nju nije obraćao pažnju. Jednog dana, dok su već sad pilići i mladi orao bili odrasli, orao se zagleda u nebo.
Gledao je dugo i divio se tom nebeskom prostranstvu. Tačno je osjetio tu slobodu koja bi ga okruživala da poleti. Osjećao je zanos leta i njegov polet. Strujanje vjetra preko njegovih krila i leđa. Zatim je pogledao oko sebe i vidjeo svoje prijatelje kokoši koje su kljucale po zemlji. Bilo mu je jasno ograničenje u kom je živjeo. Ponovo je podigao glavu ka nebu i vidjeo je tri orla kako lebde vazduhom. Zatim se okrenuo svom bratu piletu i rekao :

Orao : Oh kako bi bilo divno da i mi možemo letjeti. Pogledaj ti tu slobodu. Pogledaj one ptice kako uživaju u svom životu.
Pile : Ma kako se usuđuješ to i pomisliti. To gore su orlovi, oni su kraljevi neba. Ti to nemožeš ti si kokoš ti nemožeš da letiš. Ti si stvoren da hodaš po zemlji.

Orao je samo uzdahnuo i nastavio da kljuca, posramljen što je i pomislio dabi želio letjeti. Živio je život kokoške i tako ga i skončao.

Priča prepričana sa jednog predavanja, lično neznam ko je autor!


Ko ste vi kokoš ili orao? Dobro razmislite. U kom okruženju živite i dali su oko vas kokoši ili orlovi? I šta je to vjera kokoš ili orao?
Vjera nije niti kokoš niti orao, vjera je ono u što vjerujemo.

A JAGNJE JE ISTINA!!!!

To što vjerujemo to i živimo.

Matej 9,22
A Isus obazrevši se i vidjevši je reče: ne boj se, kćeri; vjera tvoja pomogla ti je. I ozdravi žena od toga časa.
Luka 7,50
A ženi reče: vjera tvoja pomože ti; idi s mirom.
Plac Jeremijin 3,23
Ponavlja se svako jutro; velika je vjera tvoja.

Verujem da znam autora tog teksta ili ideje o kokoški i orlu. Autor je Wilijam Marion Banham prorok iz 50-60 tih godina. Inače ta priča je jedna od onako najuobičajenijih i najupečatljivijih kada se sretneš sa učenjem vernika poruke kojima i sam pripadam.

Kako je Branham imao običaj da u svim službama priča priču o orlu (jer je često provodio vreme u prirodi i mnoge propovedi su bile inspirisane istom) koji se izlegao u kokošinjcu, postaviću samo par od stotinak paragrafa gde se ova priča spominje, da bi čuli i kraj priče.... i tako u propovedi,

MODERNI DOGAĐAJI SU POSTALI JASNI PROROČANSTVOM, San Bernandino, Ca, 06.12.1965, 0084 Branham kaže:
Kada se orao izlegao među svim tim pilićima, bio je jedna čudna ptica. Nije mogao razumeti kvočkino kokodakanje, nije govorila kao njegova…kao što je on želeo da čuje njen govor. I ona je čeprkala po đubrištu, i jela je sa đubrišta, a to za njega nije bila hrana. On je među njima bio ružno pače. Kvočka je kokodakala, a on to nije razumeo. Ona bi krenula negde i jela bi ovo i ono, a on to nije razumeo. Tako da je jednog dana njegova mamica, odnosno majka, ja…Na Jugu mi kažemo “Mamica.”

Dakle, kako god, on…njegova – njegova majka je znala da je imala dva jajeta, a samo jedno je bilo tamo, i ona je krenula da traži ono drugo. Ona je kružila svuda…po celoj zemlji, i konačno je preletela i preko kokošinjca. Videla ga je dole kako sledi tu staru kvočku. Zakreštala je: “Juniore! Ti nisi pile, ti si orao!” To mu je zvučalo sasvim u redu. Zašto? Od početka je bio orao.

I kada čovek ili žena, kada se nalaze pod veroispovestima i hladnom formalnom religijom, ako je određen da bude Božiji sin, i vidi kako se Božija Reč propoveda u Njenoj sili, i Bog To potvrđuje; on je orao od početka, on će odjuriti za time onoliko sigurno kao što su dva i dva četiri. On tome ne može pomoći, zato što sama njegova priroda voli Božiju Reč. Ne marim šta bi ma ko rekao, kada vidi Božiju objavljenu Reč, on leti ka Tome zato što je on bio jedan mali orao.

I to je jedino što vi i trebate da učinite, je da skočite na svoje noge, načinite jedan skok ka Bogu, na jedno obećanje: “Gospode Isuse, ja Ti verujem od sveg srca. Verujem u Poruku ovog časa. Vidim da je To potvrđeno i znam da je To ispravno.” Skočite na svoje noge, Mama će vas prihvatiti. Nemojte brinuti, vi ste orao, ona će biti upravo tamo da vas prihvati.

U propovedi:
UZNESENJE, YUMA AZ, 04.12.1965, 0089
Znate moju malu priču o orlu, kada je bio nađen, kada ga je majka pronašla, malog orla. Čuli ste me kako propovedam o tome, o orlu koji se izlegao pod kokoškom. Ali ona, po navici ona je pokušala da nahrani piliće, a mali orao to ne može svariti, zato što on nije pile od samog početka. Ipak on je u toru s pilićima i sledio je piliće. A kvočka je čeprkala po seoskom dvorištu, a mali orao to nije mogao podneti. A svaki put kad bi ona kvocala i tome slično, svi mali pilići bi išli, tako da bi i on išao za njima. Ali jednog dana…
Njegova majka je znala da je izlegla dva jajeta, a ne jedno. Tu negde je trebalo da bude i ono drugo. I tako, ona ga je počela tražiti leteći okolo, kružila je. I konačno je dospela iznad seoskog dvorišta, i našla svoju bebu i zakreštala je prema njemu. To je bio glas koji je on prepoznao i koji mu je odgovarao. To je bilo ono što je on tražio, vidite, on je tek tada shvatio da nije pile. On je bio orao.
A tako je isto sa svakim nanovorođenim hrišćaninom, kada vi dolazite. Ne marim u koliko ste denominacija bili član, koliko puta ste se upisali različite knjige i ostale stvari. Kada se ta prava Reč Božja potvrdi kao istina pred vama na taj način, vi onda shvatite da ste jedan orao, upravo tada. Zato što svo to kvocanje kokoške: “Pridruži se ovome i pridruži se tome, idi ovim putem i idi onim putem,” to su besmislice. Ovo je istinito, Reč se nastavlja na Reč.

NEVIDLJIVO JEDINSTVO NEVESTE HRISTOVE, Shreveport L.A., 25.11.1965, 0231
Kao moja mala priča o orlu, svi ste vi čuli to. Kvočka… Jedan stari farmer stavio je jednu kvočku na jaja. Vidite, on nije imao dovoljno jaja koje bi stavio pod kvočku, i tako on je našao jedno orlovsko jaje i stavio ga pod nju. Kada se orlić izlegao, to je bilo pile najsmešnijeg izgleda koje su ti pilići ikada videli. Mali orao bi išao sa njima; a onda bi kvočka: “Ko–ko–ko–ko–daaa.”

Mali orao bi rekao: “Ne znam kako ovo zvuči, ali ja ću to slediti svakako.”

I on je otišao iza štale i počeo da kopa po izmetu životinja, i ona je otišla: “KO–ko–ko–ko–ko–daaa. Ovo je dobro. Ovo je dobro. Pridruži nam se. I ovo je…”

A taj mali orao, nije mogao to jesti. On je samo–on je samo išao sa tim pilićima, zato što on nije znao. On nije znao šta da radi. I onda ona je otišla tamo napolje, i ona je jela i ovo i ono; a mali orao je baš; on je samo morao da bi preživeo. On nije znao kako to da učini. Ali on je video sve piliće kako oni to rade, ali kod njega je bilo nešto drugačije. On to nije voleo.

I tako jednog dana majka orao je spoznala da je snela dva jajeta. I tako ona je počela da traga za drugim. Letela je okolo, tražila, kao veliki Sveti Duh, i jednog dana ona je letela preko staje, te denominacije. Ona je pogledala tamo dole, i ona je videla svoje čedo. Ona je zakreštala. I to je bio glas nečega što je odzvanjao unutar njega. “O, pa to zvuči dobro.” O, neka zaista predodređena rođena klica, predodređena od Boga; čuje Reč Božiju, to je za njega muzika. On zna da je to Istina.

On je svakako umoran od te denominacijske stvari: “Pridruži se nama. Hajde, dođi sa nama. Imamo društvenu žurku. Mi imamo ovo, mi imamo…” To jednostavno nije zvučalo ispravno tom malom prijatelju.
Ona je rekla: “Sine, ti svakako ne pripadaš toj grupi. Ti pripadaš meni; ti si moj.”
On je rekao: “Mama, to zvuči stvarno. Kako ću se ja ispetljati iz ovoga?”
“Samo skoči; ja ću te prihvatiti. To je sve što trebaš učiniti.”
Pomazana Reč Božija koja je potvrđena pred ma kojim čovekom koji je rođen da bude sin Božiji sa predodređenom klicom u njemu za ovaj čas, on će videti Božiju poruku toliko sigurno kao što postoji Bog na Nebu. Martin Luter je video to za svoj dan. Vesli je video to za njegov. Pentakost je video to za svoj. Dakle, šta je sa vama? Oni su otišli u denominacije. Ovde je Reč koja to osuđuje, govoreći vam šta mi moramo imati danas i upravo Malahija 4, i sva ova druga obećanja za ovaj čas. Šta vi vidite? U šta vi to gledate? Amen. Ovde smo mi. Ti pravi istinski orlovi. “Moje ovce poznaju Moj Glas; stranca one neće pratiti.”
Zašto, to je bilo tamo postavljeno predodređenjem. Vi ste bili unapred određeni da budete sin Božiji. Vi ste bili u Bogu pre postanka sveta. Vi to samo objavljujete u ovom danu za Njegovu čast i slavu. Kako ja to mogu učiniti bez da poštujem Njegovu Reč, i da stanem sa svakom Reči Božijom…?… Da, sigurno, jer vi ste deo te Reči po predodređenju, jer gledajte, Bog je Reč. Da li vi to verujete? Dakle, ako je On uvek bio Reč… “U početku beše Reč,” i ako je Reč bila Bog onda ste vi bili u Bogu. Ta Reč, deo toga koji ste vi trebali odigrati bio je u Bogu pre postanka sveta. On je vas video. On je vas znao. On je vas predodredio za ovo.
I rećiću vam; upravo kao što Orao prepoznaje taj glas, tako i istinski nanovorođeni hrišćanin prepoznaje Glas Božiji koji govori kroz Reč, kada je vidi pomazanu i potvrđenu. Gledajte, on je pogledao tamo gore. On sada nije video staru kvočku: “koja cvokće okolo, pridruži nam se, i dođi ovamo preko, i dođi na ovo, i idi na ovo ili ono.” On je video Biće kakvo je on želeo biti, koje krstari u vazduhu, krešti u slobodi, gore u visinama iznad svih lešinara i stvari ovog sveta. Haleluja. On je želeo da bude takav, jer to je bilo u njemu da bude takav.
A čovek koji je rođen od Boga, jedan sin Božiji, mora imati Božiju prirodu. Mora biti kao Bog. On je deo Reči Božije. I u ovim zadnjim danima ove Neveste koja je uzeta od baš iste identične sile koja je bio On u početku… On se penje na gore kroz ove organizacije i tako dalje i dolazi do Neveste. On ne može biti ništa drugo do to.
Oni su morali da to vide, ti Jevreji u tom danu, kada su oni to videli prikazano pred sobom kao što je to prorok rekao da je On bio. On je rekao: “Istražujete Pisma; jer mislite da u njima imate Večni Život. Ona su Ta koja svedoče o Meni. Ako Ja ne činim dela Svoga Oca, onda mi ne verujte; ali ako ne možete verovati Meni, verujte u dela koja sam Ja učinio.”
Oni su rekli: “Naši oci jeli su manu u pustinji četrdeset godina. Mi znamo na čemu stojimo.”
On je rekao: “A svaki od njih je mrtav.” To je večno odvojenje. Svaki je mrtav. Bilo ih je samo dvoje. Dvoje njih je izašlo iz dva miliona njih. To je jedan u milon.
Zašto… U ubrizgavanju, sperme od mužjaka i ženke, obično se samo jedno jajašce oplodi. Postoji jedno jaje, i jedna klica koja je plodna. Ako ste ikada videli hibridizaciju stoke? Primetite, tamo ima milon jajašca; a ovde je milion spermatozoida, i kada se oni izliju da se sretnu u materici, dolazeći iz epruvete u matericu, oni se sretnu. Jedno od njih je jaje, milion jajašaca, i milion spermatozoida. Tamo se oplodi samo jedno jajašce. Samo je jedan spermatozoid plodan. Oni su svi živi. Vi možete videti tu malu telad, kako se muvaju tamo, jedna mrljica na koju vi možete staviti parnjaka sa repićem.
A brat Demos i oni slušaju večeras, i on se seća kada smo mi išli… On me je odveo dole i pokazao mi kako to funkcioniše: sa tim epruvetama. I stavite dosta koliko samo možete u mužjakovu epruvetu, i tamo je bilo hiljade malih teladi i bikova unutra, ali samo jedan od njih može živeti. I samo jedan od njih, a postoje celo klupče njih ovde i vi ćete primetiti da će jedan odmigoljiti napolje iz ovoga, doćiće pravo do jajašca, doćiće ovamo; i jajašce će doći i izdvojiće se od ostalih jajašca ovde preko, i oni će se spojiti; a ostali će umreti. No ipak oni su živi, ali oni umiru.
Zato što postoji nešto, neko je učinio da ova bude plodna i odredio i ovu takođe. To je predodređenje, moj brate. Da, sigurno. Bog treba da odredi da li će biti dečak ili devojčica, crvenokosa, crnokosa, ili ma šta drugo. To je određeno od Boga. Meni je to tajanstvenije nego devičansko začeće. Ali primetićete, ostali umiru.
Tamo je dva miliona ljudi izašlo, pevali su, klicali su, učinili sve moguće, govorili u drugim–ne da su govorili u jezicima, ali su klicali, i–i dali su slavu Bogu, i igrali su dok su prolazili kroz more, i učinili su sve kao i svi oni ostali. Ali je samo dvoje od njih otišlo u predodređenu zemlju: Kaleb–Kaleb i Jošua, samo dvojica. To je jedan od milion. To je jedan u milion u prirodnom rođenju. Svaki od njih je imao isti blagoslov.
O, vi Pentakostalci, nadam se da se nećete probuditi suviše kasno.
Jedan od milion. Gledajte, trebalo bi da bude oko 500 miliona takozvanih hrišćana u svetu danas. Ako bi Isus došao, onda bi sa Njime išlo samo pet stotina njih, ako bi ta statistika bila istinita. Zašto, pa ima više njih koji nestaju svaki dan u ovom svetu. Oni ne znaju ništa o tome.
“Mi smatramo, rekli su književnici… ti znaš da… Zašto književnici kažu da–da Ilija mora doći najpre?” Oni su to rekli Isusu.
On je rekao: “Ilija je već došao, a vi to niste znali.” Vidite? On je učinio tačno ono što je Pismo reklo za njega da će činiti. Tako mora i Sin Čovečiji da postrada. Oni Ga nisu poznali. Ipak oni su svi bili u crkvi; svi su tvrdili da su živi.
A Ti si rekao da će pravi nanovorođeni hrišćanin, jedan pravi sluga Božiji, čuti tu Reč Božiju, i on će izaći iz svake denominacije do tog pravog plodnog tla Reči, tog plodnog tla. On će to jednostavno učiniti. Ja ne znam kako će on to učiniti. Bog je to tako odredio da bude učinjeno.
Vi ste u početku bili prevareni od strane vašeg prvog braka. Dakle, sada vi znate šta je istina. Kao što sam ja to rekao za malog orla, kada on čuje Glas Ženika, on ide ka Njemu, toj pomazanoj, potvrđenoj Reči Božijoj, za zadnje dane.
Noje je bio ta potvrđena Reč za njegovo vreme. Da li vi to verujete?
Pa, njegova poruka danas neće vredeti.
Mojsije je bio potvrđena Reč za njegovo doba. Da li vi to verujete?
To sada neće delovati. Isus je bio…
Jovan je bio potvrđena Reč. Da li vi to verujete? I to nije delovalo u Isusovim danima. Sigurno ne. Ne, nikako, zakoni i proroci su bili do Jovana; od onda je Kraljevstvo Božije.
Ti apostoli, oni koji su objavili Bibliju… Ovde dolazi Luter u reformaciji; njegove reči koje–njegova crkva danas ne bi delovala. Ne bi ni Veslijeva. Ni Pentakostalna ne bi. To je delovalo u njihovo vreme.
Ali sada je drugo vreme. Ovo je vreme otvaranja Sedam Pečata. Znam da vam ovo zvuči čudno, ali Bog je to potvrdio tako savršeno, da nema–nema pitanja u vezi sa time, upravo savršeno. Ja to ne rasipam ovde u ovoj lokalnoj zajednici. Ja govorim ljudima napolju po celoj naciji. Vidite? Činite šta god želite.
Dakle, primetite, pomazana Reč vašeg vremena koje ste vi deo po predodređenju. Vi odmah… Kao što ste znali, kada ste to čuli, vi ste odmah znali da ste vi jedan orao. Vi ste takođe shvatili da vi niste denominacijsko pile od početka. Vi ste znali da je tamo nešto pogrešno. Da je tamo nešto pogrešno. To je tačno. Vi znate da ste vi bili u to uhvaćeni od početka.
On, Ženik je odneo vašu sramotu, “I stavio je u more zaborava kroz Vodenim kupanjem Reči i Krvlju Života.” To je ono što Biblija kaže. Od vašeg prvog muža, za koga ste vi bili venčani, za svet; pomazani Mladoženja, koji vas je unapred odredio, vas je oprao kroz vodeno kupanje crkve? To ne zvuči ispravno, zar ne? Vi to možda možete naći u almanahu, ali ne u Božijoj Bibliji. Vodenim kupanjem Reči, i Reči. Vidite?
Vi stojite potpuno opravdani kao da to nikada niste učinili u početku. To je moja poruka crkvi sada dok vi–dok se mi budemo isključili iz prenosa samo za minut. Vi se držite, ako se vi držite na Reči Božijoj i Božije Reči, svaki čovek, sa svakom jotom, sa svakom titlom. Čega se vi držite? Ja pokušavam da vam kažem: Iščupajte se iz te ljuske i dođite ovamo u pšenicu gde možete sazreti pred suncem. Ja čujem dolazak kombajna. Vi stojite potpuno opravdani kao da vi to nikada niste činili u početku. Haleluja.

amos je napisao/la:Verujem da znam autora tog teksta ili ideje o kokoški i orlu. Autor je Wilijam Marion Banham prorok iz 50-60 tih godina. Inače ta priča je jedna od onako najuobičajenijih i najupečatljivijih kada se sretneš sa učenjem vernika poruke kojima i sam pripadam.

Priča o orlu među pilićima je vrlo poznata. Najčešće se pripisuje afričkom profesoru i piscu iz Gane, J. E. K. Aggreyu, iako je vjerovatnije da je priča puno starija i da dolazi iz narodne predaje
Priče o orlu kao simbolu čistoće i spasenja imaju i druge kulture: američki Indijanci, hinduisti (Garuda, Kralj Ptica), muslimani itd. Postoje verzije priče sa sretnim i nesretnim završetkom. Banham baš nema neku vezu sa ovom pričom izuzevši samo da ju je prepričavao i prilagođavao propovijedanju kao što sam uradio i sam.

Dakle priču su prisvojili publicisti kako bi njome lako manipulisali masama i pojedincima, veoma je poučna priča sa velikim teretom pouke i veoma moćno oružje u kombinaciji sa multiplikativnim segmentima koji se kao epitet mogu nadograditi i instalirati u nju samu kako bi efektivnost bila ili prodornija ili razornija ili nadogradivnija ovisnosti o subjektu koji je koristi u ostvarivanju naumljenih mu ciljeva.

SIPA je napisao/la:

amos je napisao/la:Verujem da znam autora tog teksta ili ideje o kokoški i orlu. Autor je Wilijam Marion Banham prorok iz 50-60 tih godina. Inače ta priča je jedna od onako najuobičajenijih i najupečatljivijih kada se sretneš sa učenjem vernika poruke kojima i sam pripadam.

Priča o orlu među pilićima je vrlo poznata. Najčešće se pripisuje afričkom profesoru i piscu iz Gane, J. E. K. Aggreyu, iako je vjerovatnije da je priča puno starija i da dolazi iz narodne predaje
Priče o orlu kao simbolu čistoće i spasenja imaju i druge kulture: američki Indijanci, hinduisti (Garuda, Kralj Ptica), muslimani itd. Postoje verzije priče sa sretnim i nesretnim završetkom. Banham baš nema neku vezu sa ovom pričom izuzevši samo da ju je prepričavao i prilagođavao propovijedanju kao što sam uradio i sam.

Dakle priču su prisvojili publicisti kako bi njome lako manipulisali masama i pojedincima, veoma je poučna priča sa velikim teretom pouke i veoma moćno oružje u kombinaciji sa multiplikativnim segmentima koji se kao epitet mogu nadograditi i instalirati u nju samu kako bi efektivnost bila ili prodornija ili razornija ili nadogradivnija ovisnosti o subjektu koji je koristi u ostvarivanju naumljenih mu ciljeva.

Zanimljivo, pokazuješ sada već mnogo više znanja o dotičnom tekstu nego na početku gde si citiram :

Priča prepričana sa jednog predavanja, lično neznam ko je autor!

Rekao nešto sasvim drugo.Jel to posledica provere nakon mog posta ili si već znao sve to samo nisi hteo da se zamaraš sa objašnjavanjem porekla priče, pa ti je bilo jednostavnije da kažeš to što si rekao, ne znam autora.