Misli i reči koje nas inspirišu da živimo život sa Hristom

Ovde možemo stavljati citate , izreke. mudrosti itd...

" I ako imamo bilo kakvo otkrivenje koje nam je prestavljeno tako da se stoji u suprotnosti sa pisanom reči Božijom , onda to nikada ne treba da primimo, zato što ja baš to satana uradio Evi.Ona je imala reč, ali je ona tražila neko novo svetlo, i satana je to video i ona je to dobila. Zato mi nikada nećemo da dodamo ništa reči, ili da oduzmemo bilo šta od reči, samo to ostavite tako kakvo jeste. Ostanite tačno sa reči , jer sve što je suprotno je nevera"
Wilijam Marion Branham

Dozvoli da te ponese oduševljenje. Entuzijazam doslovno znači: «Bog u nama.» Ako je On u tebi, neka i tvoj život svetli na odgovarajući način. Nauči da voliš život. Pokazuj oduševljenje! Negativan stav je kao otrovni bršljan – dovoljan je samo mali dodir da počne da širi svoj otrov!

"Juda se samo igrao crkve. On nije bio stvarno iskren, a on nije zapravo imao veru: on nebi nikada izdao Isusa. Ali on - možete videti,on je posejao to seme protivrečnosti. On je mislio da je mogao biti prijatelji sa svetom, mamonom, a također prijatelj s Isusom,ali bilo je prekasno za njega da uradi bilo šta povodom toga. Kada je došao čas smrti , kada je učinio zlo, on je prešao liniju razdvajanja između odlaska napred I vraćanja nazad. On je morao ići na na način na koji je išao kao prevarant. On je posejao seme protivrečnosti, on je pokušao naći milost sa tim velikim organizacijama tog dana, s farizejima I saducejima, mislio je da bi mogao napraviti sebi nešto novca, i da će biti popularan među ljudima. Ako to ne uzrokuje da toliko ljudi da uđe u pritivrečnost pokušavajući pronaći naklonost ljudi.,Hajde da pronađemo milost kod Boga a ne kod ljudi"

Wilijam Marion Branham

Došao sam da vam očistim cipele

Istinita priča koju od srca preporučujem - razmislimo kakvi smo prijatelji:

“DOŠAO SAM DA VAM OČISTIM CIPELE” – MAGDE HARAH

Još uvek potresena spoticala sam se o predmete u kući dok sam pokušavala odlučiti šta da strpam u putne kovčege. Ranije tog dana su mi javili od kuće u Misuriju da su mi brat, njegova žena i njezina sestra, te oboje dece poginuli u automobilskoj nesreći.
“Dođi što pre možeš”, molila me je majka preko telefona. To sam i nameravala. Htela sam odmah otputovati svojim roditeljima, ali moj muž Lari i ja, bili smo usred spremanja našeg stana, jer smo se nameravali preseliti u drugi grad. Kuća nam je bila u potpunom neredu. Odeća koju smo svi trebali za takav poseban put do mojih roditelja već je bila spremljena u kutije. Ali u koje sam kutije sve to strpala? Omamljena dubokim bolom nisam se mogla odmah setiti. Druga odeća je ležala neoprana na hrpi u vešeraju. Suđe, koje je ostalo od večere još je uvek bilo na stolu u kuhinji. Posvuda su ležale razbacane igračke.
Dok je Lari telefonski rezervisao avionske karte za sledeće jutro, lutala sam besciljno po kući i premetala stvari bez ikakvog smisla sa jedne hrpe na drugu. Nisam se mogla sabrati. Neprestano su mi odzvanjale reči koje sam čula na telefonu: “Bil je poginuo. Merlin takođe. A i Džune i oboje dece...”
Za sve sam bila nema i gluva. Kada je Lari govorio, činio mi se jako udaljen. Dok sam se kretala po kući, sudarala sam se sa vratima i spoticala o stolice. Lari je isplanirao da otputujemo sledeće jutro oko sedam sati. Zatim je telefonirao nekolicini prijatelja da im kaže šta se dogodilo. Neko bi povremeno zatražio da razgovara samnom. “Ako mogu nešto pomoći”, govorili bi nudeći pomoć, “samo mi reci”. “Hvala vam”, odgovorila bih, a nisam znala šta mi treba. Nisam se mogla sabrati.
Sedela sam i zurila u prazno dok je Lari nazvao Donu King, sa kojom sam svake nedelje podučavala najmanju decu u Nedeljnoj školi. Donna i ja smo bile prijateljice ali se nismo baš često viđale. Ona i Emerson, njen mršav i povučen suprug bili su u toku nedelje vrlo zaposleni svojim razredom dece, njih šestoro, u starosti od dve do petnaest godina. Bilo mi je drago da se Lari setio upozoriti je da će sama morati voditi Nedeljnu školu sledeće nedelje.
Dok sam tako sedela, projurila je Megam, hvatajući loptu a iza nje Erik koji ju je pokušavao uhvatiti. Trebali su već biti u krevetu, pomislila sam. Pošla sam za njima u dnevnu sobu. Jedva sam vukla noge. Nisam znala šta bih sa rukama koje su mi bile gotovo potpuno ukočene. Sela sam na kauč sva obamrla.
Kada se oglasilo zvono na ulaznim vratima, polako sam ustala i spazila Emersona Kinga. “Došao sam da vam očistim cipele”, rekao je mirno. Zbunjena molila sam ga da mi ponovi šta je rekao. “Dona je morala ostati kući radi najmlađeg”, rekao je, “a hteli smo vam nekako pomoći. Sećam se kada mi je umro otac, trebali su mi sati da očistim i uglačam dečije cipele za sahranu. Eto, zato sam došao da to uradim umesto vas. Dajte mi sve vaše cipele, ne samo one dobre, već sve vaše cipele.”Nisam uopšte ni pomislila na cipele dok ih on nije spomenuo. Sada sam se setila da je Erik jako upraljao svoje lepe cipele kad je prošle nedelje posle crkve hodao po lokvama vode. Da ne bi zaostala za svojim bratom. Megam je šutala kamenje i tako ogulila vrhove svojih cipela. Kada smo došli kući samo sam ih gurnula u vešeraj da ih kasnije očistim. Dok je Emerson prostirao stare novine po podu kuhinje skupila sam sve Larijeve cipele koje nosi uz odelo i one svakodnevne, pa moje salonke i sporske cipele, dečije blatnjave cipele i patike, i platnene tenisice uprljane nekom masnoćom. Emerson je uzeo posudu i napunio je sapunastom vodom. Izvadio je iz ladice neki stari nož i sunđer iz sudopera. Morao je pretražiti nekoliko kutija dok nije našao pastu za cipele.
Emerson je kleknuo na pod i dao se na posao. Videvši ga kako se sav usredočio na svoj zadatak, pomoglo mi je da se saberem. Prljavo rublje najpre, rekla sam sebi. Dok je mašina prala rublje, Lari i ja smo okupali decu i stavili ih u krevet. Dok smo raščišćavali suđe od večere, Emerson je nastavio raditi ništa ne govoreći.
Pomislila sam na Isusa kako je prao noge svojim učenicima. Naš je Gospod Isus kleknuo služeći svoje prijatelje baš kao što je ovaj čovek klečao služeći nas. Ljubav u tom činu konačno je oslobodila prolaz mojim suzama i poput zdrave kiše, suze su isprale maglu iz mojih misli. Mogla sam se kretati. Mogla sam misliti. Mogla sam nastaviti životne poslove.
Poslovi su se ređali jedan za drugim. Otišla sam u vešeraj da oprano rublje stavim da se suši, a kada sam se vratila u kuhinju, Emerson je već otišao. Uza zid su stajale poređane sve naše cipele, sjajne, bez i jedne mrlje. Kada sam ih kasnije počela spremati, videla sam da je Emerson očistio čak i đonove. Mogla sam stavljati cipele ravno u kofere.
Otišli smo kasno spavati a rano smo ustali. Kada smo odlazili na aerodrom, sve je bilo završeno. Čekali su nas strašni i tužni dani, ali uteha Isusove prisutnosti iskazana u slici tihog čoveka koji je klečao u mojoj kuhinji na podu sa posudom vode krepila me je. I sada kada čujem da je neko od mojih poznanika izgubio svog najbližeg ne kažem više: “Šta vam mogu pomoći...?” Pokušavam se saživeti sa njihovim neposrednom potrebom, kao npr. pranje kola, odvesti decu u vrtić ili školu ili biti sa decom za vreme sahrane. A kada me oni pitaju: “Kako si znala šta mi treba?” – ja im kažem: “To je zato jer mi je jedan čovek jednom kada sam bila u teškoj nevolji očistio cipele.”

Kad bi Isus došao u tvoj dom

Kad bi Isus došao u tvoj dom da sa tobom provede dan ili dva,
Pitam se što bi učinio ti kad bi On neočekivano došao na tvoja vrata.
Oh, znam da bi najbolju sobu dao tako uglednom gostu,
I najboljim ga jelom poslužio.
I pokazao bi mu da si sretan što je kod tebe...
Ali...kad bi ga vidio da dolazi, bi li ga na vratima dočekao,
I našem nebeskom posjetitelju raširenih ruku dobrodošlicu zaželio?
Ili bi možda, prije nego ga unutra pustiš, svoju odjeću promijenio,
Ili sakrio neke ćasopise, i na njihovo mjesto Bibliju stavio?
Bi li stišao radio, nadajući se da ga nije čuo,
I zaželio da nisi netom tu i tu nedoličnu riječ izgovorio?
Bi li sakrio svoju svjetovnu glazbu, i umjesto nje stavio kršćansku?
Bi li mogao pustiti Isusa da odmah uđe ili bi se zbog toga uznemirio?
Pitam se, ako bi Spasitelj s tobom dan ili dva proveo,
Bi li ono što uvijek činiš, i dalje na isti način činio?
Bi li onako kako uvijek govoriš, govoriti nastavio?
Bi li tvoj život onako kako iz dana u dan teče i dalje tekao?
Bi li se tvoj obiteljski život uobičajenim tijekom mogao nastaviti?
Ili bi ti bilo teško prije svakog jela zahvaliti?
Bi li pjevao pjesme koje uvijek pjevaš, i čitao knjigu koju upravo čitaš?
Tako da On vidi čime se tvoj um i duh hrani,
Bi li poveo Isusa svugdje kamo si otići naumio
Ili bi možda na dan ili dva svoje planove promijenio?
Bi li bio sretan da On upozna tvoje najbolje priljatelje,
Ili bi de nadao da oni neće naići dok je On kod tebe?
Bi li bio sretan kad bi On stalno i zauvijek kod tebe ostao,
Ili bi s olakšanjem odahnuo kad bi napokon otišao?
Bilo bi zanimljivo znati što bi ti učinio,
Ako bi Isus osobno neko vrijeme s tobom provesti želio.

( Encyclopedia of 7700 illustrations, autor nepoznat )

Sta je "Ljubav"

Grupa istraživača zadala je djeci od 4-8 godina jedno pitanje: “Što
je to ljubav?“ Odgovore koje su dobili bili su opširni i duboki.
Nitko se nije nadao takvim objašnjenjima.
Kad je moja baka dobila
artritis više se nije mogla naginjati i lakirati nokte na nogama. Pa je
moj djed preuzeo taj dio posla na sebe, čak i kad je sam dobio artritis
nije prestao. To je ljubav!– Rebecca, 6 godina
Kad te netko voli
on na poseban način izgovara tvoje ime.I ti znaš da je tvoje ime
sigurno kada se nalazi u njegovim ustima– Bill, 4 godine
.Ljubav –
to je kad ideš nekamo jesti i daješ nekome veći dio svojih prženih
krumpirića ne tražeći ništa zauzvrat.– Daisy, 6 godina.
Ljubav –
to je kad se smiješ čak i kad si umoran. – Terry, 4 godine.
Ljubav
– to je kad moja mama radi kavu mom tati te otpije gutljaj, prije
nego mu da šalicu, da se uvjeri da je kava finog okusa.– Danny, 7
godina.
Ljubav – to je kad kažeš dečku da ti se sviđa njegova košulja i onda je on nosi svaki dan. – Nancy, 7 godina.
Ljubav – to je kad ti tvoj mali psić liže lice, čak i onda kad si ga ostavio samog cijeli dan.– Mary-Ann, 4 godine.
Kada
voliš nekoga, tvoje trepavice se cijelo vrijeme spuštaju i podižu,
gore-dolje, a ispod njih vidiš samo svijetle zvijezde.– Caren, 7
godina.
Ljubav – to je kad mama vidi tatu u kupaoni i ne misli da je to ružan prizor.
– Mark, 6 godina.
Ako
ne voliš, ni u kojem slučaju ne smiješ govoriti “volim te”. Ali ako
voliš onda to moraš stalno ponavljati. Ljudi zaboravljaju.– Jessica, 8 godina.

I,
na kraju – autor Leo B., jednom je objasnio smisao ovakvog
istraživanja. Njegov cilj je bio pronaći najpažljivije dijete.
Pobjednik je bilo četverogodišnji dječak, čiji je stari susjed nedavno
ostao udovac... Vidjevši da starac plače, dječak je ušao u
dvorište, popeo mu se u krilo i jednostavno je tamo sjedio. Kada ga je
majka upitala što je rekao susjedu, dječak je odgovorio: “Ništa. Sam

• Imaj na umu da će ovo teško vreme proći. Možda ćeš često biti savladan utiskom da se vreme zaustavlja, zarobljavajući te, ali seti se da je bol vremenski ograničena kategorija. Svi problemi imaju svoj početak i kraj. Budi strpljiv!

Dali ste imali iskustvo da u vašem životu postoji osoba koja jednostavno stoji na putu vašoj sreći?Osoba koja sprečava da dođete do vašeg cilja koji vam toliko znači.I onda u sebi počnete da imate loše emocije prema toj osobi za koju smatrate da je uzrok vaše patnje. Nemojte to raditi, ta osoba je tu zato što ju je Bog postavio u vaš život. To ne znači da to neće biti , već samo možda Bog želi da spreči vašu brzopletost da bi se stvari u vašem životu dešavale u savršeno vreme. Ipak na kraju sve što se dešava u našem životu nije u rukama nekih osoba, već u Božijim rukama.

by amos

Ko ima Duha Svetoga !!!
Gde se nalazi Sveti Duh u odnosu na jedan neobraćeni život? Ako ovo
pitanje nije uzrok vaših besanih noći, možda će to isto rečeno na drugi način
izazvati vašu pažnju. Na primer, ako vaš bračni drug, ili neki drugi član
porodice, nije predao svoj život Isusu i ako luta po opasnom minskom polju
greha, možda ćete se pitati: "Šta Bog čini da bi odgovorio na moje molitve za
ovu osobu koju toliko mnogo volim?"
Prema Isusovim rečima, postoji velika razlika izmeñu toga kada je
Sveti Duh sa nekom osobom i kada je u nekoj osobi (Jovan 14:17). Pavle
piše na jedan način koji je jasan i bistar kao planinski potok. "A vi niste u telu
nego u Duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije
njegov" (Rimljanima 8:9). Očigledno, ili je Sveti Duh prisutan u nečijem životu
ili ta osoba nije hrišćanin. Ili, rečeno drugim rečima, sve dok neka osoba ne
postane novoroñeni hrišćanin, Sveti Duh ne živi u njoj.

Ivan iz Damaska, bogobojazan čovjek koji je živio početkom osmog stoljeća, jednom je ispričao sljedeću priču:
Neki je čovjek imao tri prijatelja. Kad se jednom našao u opasnosti da na osnovu pogrešne optužbe bude osuđen na smrt, potražio je svog prvog i najutjecajnijeg prijatelja i zamolio ga za pomoć. On mu je dao pristojnu odjeću u kojoj će se pojaviti pred sucem. I to je bilo sve. Nakon toga je optuženi otišao svom drugom prijatelju. Taj mu je obećao da će ga otpratiti sve do suda. No ni on nije učinio ništa više od toga. Ojađeni čovjek sjetio se i svog trećeg prijatelja. Do sada ga nije baš previše cijenio. Njihovo prijateljstvo je, zapravo, bio započeo taj prijatrlj. Osim toga, jednom se prema tom prijatelju i nije ponio jako prijateljski.
Usprkos toga, taj ga je prijatelj pažljivo slušao dok mu je on opisivao svoju nevolju, i obećao je da će ga braniti na sudu. To je i učinio, i spasio ga od smrtne kazne. Ivan je tu priču prenio na ljude općenito:
- Prvi prijatelj je novac, koji nam kad umremo može pribaviti jedino mrtvačku odjeću.
- Drugi prijatelj su članovi naše obitelji, prijatelji i poznanici, koji nas ispratiti do groba.
- Treći prijatelj je Isus Krist. On sa svima koji vjeruju u Njega ide i dalje od groba. On je njihov Spasitelj od krivice i kazne, i daje im vječni život.

Provjera znanja je bila završena.
Došao je do moga stola i drhtavim usnama rekao:
" Učiteljice, želim novi list;
Ovaj sam umrljao."

Uzeh stari list, prljav i umrljan
I dadoh mu novi, potpuno
Neumrljan.
I nasmiješivši se njegovim tužnim očima rekoh:
" Učini sada bolje, dijete moje."

Stara godina je bila završena.
Došla sam k Prijestolju i drhtavim usnama rekla:
" Oče, imaš li za mene novi list?
Ovaj sam umrljala."

On uze stari list, prljav i umrljan
I dade mi novi. potpuno
Neumrljan,
I nasmiješivši se mome žalosnome srcu reče:
" Učini sada bolje, dijete moje."

Kathleen Wheeler

SOTONSKI SASTANAK


Sotona je pozvao svetsku konferenciju demona. U svom uvodnom govoru on je rekao: "Mi ne mozemo zadrzati hriscane da ne idu u crkvu. Ne mozemo ih spreciti ni da citaju Bibliju i tako saznaju istinu. Ne mozemo ih cak spreciti ni u stvaranju jedne prisne zajednice s njihovim Spasiteljem. Jednom kad uspostave tu zajednicu sa Isusom nasa moc nad njima je prekinuta. Zbog toga, dozvolite im da idu u svoje crkve, imaju sastanke, ali ukradite njihovo vreme tako da nemaju vremena razviti zajednicu sa Isusom Hristom."
Ovo je ono sta ja zelim da ucinite: odvratite ih od uspostavljanja zajednice s Isusom i ne dozvolite da je odrzavaju tokom dana!"
"Kako cemo to uciniti?", povikali su demoni. "Drzite ih zaposlene nevaznim stvarima, izmislite bezbrojne sheme da biste okupirali njihove misli. Nagovarajte ih da trose, trose, a zatim posudjuju, posudjuju, posudjuju. Ubedite ih da rade duge sate, 6-7 dana svake sedmice, 10-12 sati svaki dan tako da im zivot postane isprazan. Ne dozvolite im da imaju vremena za svoju decu. Kada se njihove familije raspadnu, oni nece imati vise mesta gde bi pobegli od pritisaka na poslu. Stimulirajte njihove osecaje da ne bili u stanju da cuju tihi glas savesti. Namamite ih da im raduja i kasetofoni sviraju kad god voze. Drzite njihove video-rekordere, televizore. CD-e kompjutore stalno ukljucene u njihovim domovima. Neka svaka trgovina ili restoran u svetu svira nebiblijsku muziku. To ce okupirati njihovu paznju. Ispunite stolove u cekaonicama raznim casopisima i novinama. Bombardirajte im misli vestima 24 sata na dan.Napadajte njihove trenutke voznje reklamama uz ceste. Preplavite njihove postanske sanduke raznim reklamama, narudjbenicama, katalozima, promotivnim ponudama, besplatnim produktima, uslugama i laznim nadama. Drzite zgodne foto modele na stranicama magazina i televizorima tako da njihovi muzevi veruju kako je vanjska lepota vrlo vazna. Na taj nacin ce postati nezadovoljni sa svojim zenama. Dajte im Sv. Nikolu da biste ih odvratili od ucenja dece pravom znecenju Bozica. Dajte im Uskrsnjeg zeca tako da ne bi razgovarali o Hristovoj moci nad grehom i smrcu. Cak i u njihovoj rekreaciji neka budu preterani. Sprecite ih od odlaska u prirodu i podsecanja na dela stvaranja. Ali ih umesto toga posaljite u zabavne parkove na sportske dogadjaje, takmicenja, igre, koncerte, filmove...
Drzite ih prezaposlenima. Cak i kad se sastanu na duhovne sastanke uvucite ih u ogovaranja tako da se razidju opterecene savesti. Zagusite im zivote sa mnogobrojnim dobrim stvarima kako ne bi imali vremena traziti Isusovu silu. Uskoro ce raditi u vlastitoj sili zrtvujuci zdravlje i familije zbog dobrih stvari.
Tako cete uspeti! Tako cete uspeti!"
To je bio njegov plan i demoni su zirno pozurili na svoje zadatke cineci hriscane sve vise i vise prezaposlenima. Jureci tamo-amo nisu imali vremena za Boga ili za svoje familije. Nisu imali vremena da kazu drugima o svojoj veri i Hristu koji moze promeniti zivote.
Pitanje je: Da li je Sotona bio uspesan u svom planu? Prosudi sam.

Sedam ukora

Ukorih srce svoje sedam puta!

Prvi put: kad se kušah dočepati visokog položaja izrabljujući slabije.
Drugi put: kad se pretvarah da sam hrom pred onima koji bijahu obogaljeni.
Treći put: kad, pošto mi bijaše dano da biram, radije izabrah lagano nego teško.
Četvrti put: kad sam pogriješivši, tješio sam sebe pogreškama drugih.
Peti put: kad bijah poslušan iz straha tvrdeći onda da sam jak u strpljenju.
Šesti put: kad odizah halju da bih izbjegao glib života.
Sedmi put: kad pjevah hvalospjeve Bogu i mišljah da je pjevanje vrlina.

Kahlil Gibran

" Ostadoh bez riječi...
tad jamac se pojavi
što grijehe mi ponese.
Dug moj preuze na sebe
i cijelog ga isplati.
Od cijele hrpe grijeha
ne ostade ni trun."

Ernst Gottlieb Woltersdorf

sivko5 je napisao/la: Sedam ukora

Ukorih srce svoje sedam puta!

Prvi put: kad se kušah dočepati visokog položaja izrabljujući slabije.
Drugi put: kad se pretvarah da sam hrom pred onima koji bijahu obogaljeni.
Treći put: kad, pošto mi bijaše dano da biram, radije izabrah lagano nego teško.
Četvrti put: kad sam pogriješivši, tješio sam sebe pogreškama drugih.
Peti put: kad bijah poslušan iz straha tvrdeći onda da sam jak u strpljenju.
Šesti put: kad odizah halju da bih izbjegao glib života.
Sedmi put: kad pjevah hvalospjeve Bogu i mišljah da je pjevanje vrlina.

Kahlil Gibran

Moćno nema šta, postideo me je priznajem. Ali amen na to, to je dobro.....

izgubljeni; oslepljeni grehom
Jedna žena priča kako je povela svoje unuke, stare četiri i šest godina, da provedu jedan dan u Diznilendu. Tokom dana kupila je svakom po jednu malu zastavicu. Nekoliko puta su se zaustavili da posmatraju marširanje vojnika-igračaka i dečaci su bili oduševljeni time.
Odjednom je baka shvatila da je četvorogodišnjak nestao. Tražila ga je svuda, zvala ga po imenu, krčila put kroz gomilu naroda. Sela je da dođe do daha i da smisli šta dalje da radi. Podigla je pogled i ugledala kolonu vojnika-igračaka. Na kraju kolone, smešeći se i mašući zastavom, bio je njen mali unuk. Sjajno se provodio, potpuno nesvestan da se izgubio.
Tako smo ti i ja često nesvesni ljubavi našeg Nebeskog Oca koji se brine zbog naše izgubljenosti.

. Faradej
Postoji jedna priča o pomoćniku velikog hemičara, Faradeja. Jednog dana on je slučajno gurnuo jednu malu srebrnu čašu u teglu sa kiselinom. Kiselina je izjela čašu i ona je potpuno nestala. Došao je Faradej i stavio neku hemikaliju u teglu i za par trenutaka sve čestice srebra pale su na dno posude. Faradej je izvadio bezličnu masu, poslao je zlataru i čaša je obnovljena - sijala je jače nego pre. Kada je Faradej mogao da sakupi čestice srebra i da ponovo napravi svoju čašu, verujem da Bog može oživeti moje telo iz praha. Božja čudesa su veća od ljudskih dela

Promena; vernost; probuđenje; ispunjavanje Duhom
U jednom planinskom području postojala je jedna religija u kojoj su se ljudi spašavali u proleće, hladili u leto, otpadali u jesen a zimi se potpuno smrzavali. Onda bi opet bili spašeni tokom prolećnog probuđenja.
Priča kaže da je probuđenje trajalo već deset dana i ljudi su znali da se približava vrhuncu. Jedan čovek je došao na bogosluženje i seo u poslednjoj klupi. Sledeće večeri je seo negde oko sredine crkve. Treće noći je sedeo u prvom redu. Četvrte noći je povikao: "Gospode, ispuni me!"
U blizini je sedela jedna žena koja je dobro poznavala ovog čoveka. On je upozorila Gospoda: "Pazi Gospode, on propušta!"

Predanje; Slepi miš i ptice; Ezopova basna
Trebalo je da se odigra velika borba između ptica i zveri. Kada su se dve armije okupljale, slepi miš nije mogao da donese odluku kojoj da se pridruži. Ptice koje su prolazile pored njega su dovikivale: "Hajde sa nama!" Ali on je odgovarao: "Ja sam zver."
Kasnije su neke zveri prošle pored njega i pozvale ga: "Hajde sa nama!" Ali on je odgovorio: "Ja sam ptica."
Srećom, u poslednjem trenutku je sklopljen mir i bitka se nije dogodila. Slepi miš je prišao pticama i hteo da im se pridruži u njihovom radovanju, ali one su ga napale i oterale. Onda je prišao zverima, ali uskoro je morao da pobegne inače bi ga rastrgale.
"Ah," rekao je slepi miš. "Sada vidim, onaj koji nije ni jedno ni drugo nema prijatelja."

O davanju

Dobro je dati kad tko moli, ali je bolje dati nezamoljen, razumijevanjem;
I čovjeku široke ruke veća je radost naći onoga tko će primiti nego samo davanje.
A ima li išta što ćete zadržati?
Sve što imate jednog će se dana razdati;
Stoga, dajte sada, da doba davanja pripadne vama, a ne vašim baštinicima.
Često kažete: " Dao bih, ali samo potrebitima."
Ali voćke u vašem voćnjaku ne kažu tako, ni stada na vašem pašnjaku.

I tko ste vi da bi ljudi morali razderati svoje grudi i razgolititi svoj ponos da biste vi mogli vidjeti njihovu vrijednost ogoljelu i njihov ponos postiđen?
Prvo gledajte da sami zaslužite da budete davaoci, i oruđe davanja.

Jer, odista, život daje životu- dok ste vi, koji se smatrate davaocima, samo svjedoci.
K.G,

VERA
Ranih 1900tih godina bila je velika moda spustiti se preko Nijagarinih vodopada u buretu. Onda je iz Evrope došao čuveni hodač po žici po imenu Bandini. Njegovo ime je bilo poznato zbog neverovatnih predstava na visokoj žici.
Bandini je dao da se razapne žica od Kanadske strane preko Vodopada do Američke strane. Novine su naširoko pisale o Bandinijevoj nameri da preko svoje visoke žice pređe preko Nijagarinih vodopada. To će biti najspektakularniji i najopasniji poduhvat koji je Bandini ikada izveo. Razdaljina je bila velika a labavost žice je zahtevala da on jedan dobar deo puta ide kao po uzbrdici. Vetrovi nad Vodopadima su veoma opasni, duvaju u krug i mogu se promeniti u trenuću oka. Zbog magle sa Vodopada žica će biti mokra i klizava, ali Bandini, veliki Bandini, je insistirao da će uspeti.
Zakazanog dana na desetine hiljada ljudi stajalo je sa jedne i sa druge strane Nijagare. Bandini je uzeo svoj štap koji mu je služio za održavanje ravnoteže i počeo da prelazi. Vladala je mrtva tišina, ni jedan uzdah se nije mogao čuti ni sa jedne ni sa druge strane. Na sredini puta vetar se iznenada promenio i Bandini se našao na ivici pada. Nije bilo mreže da ga dočeka... samo ledena voda vodopada i stenje i smrt. Uspeo je da se smiri i gomila je duboko uzdahnula kada je on nastavio dalje. Napetost je bila opipljiva. Iznenada, sa američke strane, jedan čovek je počeo da uzvikuje: "Bandini, Bandini, Bandini!"
Masa sa obe strane je prihvatila uzvik... "Bandini, Bandini, Bandini." Osetivši novu energiju, Veliki Bandini se ispravio, ubrzao korak i završio prelazak, silazeći sa žice na američkoj strani. Masa ga je dočekala oduševljenom vikom koja je nadjačala bučanje Vodopada.
Neko vreme je uživao u pohvalama i slavi. Onda se popeo na platformu i masa se umirila. "Hvala." rekao je. "Bili ste predivna publika. U stvari, bili ste tako dobri da ću se vratiti nazad u Kanadu preko te žice." Masa je poludela od oduševljenja.
Bandini je podigao ruke i zaustavio klicanje. "Verujete li da se mogu vratiti istim putem?"
"Da!" vikala je gomila. "Verujemo!" Zatim su opet počeli da viču: "Bandini, Bandini, Bandini!"
"Da li stvarno verujete?"
"Da, verujemo, verujemo, verujemo, Bandini, Bandini, Bandini." masa je uzvikivala nekoliko minuta. Konačno ih je po poslednji put prekinuo: "Da li STVARNO verujete da se mogu preko žice vratiti u Kanadu?"
"DA, VERUJEMO!" čuli su se uzvici iz sada već nestrpljivog mnoštva.
Bandini je pogledao u lica ispred sebe, činilo se kao da se zaustavlja na svakome posebno. Umesto galame zavladala je mrtva tišina. Konačno, kada je izgledalo da više neće moći da izdrže, Bandini je rekao: "Ko će od vas preći na mojim leđima?" Sada je masa bila šokirana. Počeli su da ispituju zemlju oko svojih stopala. Niko nije smeo da pogleda u Bandinija koji je ponovo, sada malo glasnije, rekao: "Ko će od vas preći na mojim leđima?" Niko se nije pomerio. Bandini je stalno upućivao poziv. Masa je stajala u tišini.
Konačno, jedan mali čovek iz pozadine mase je krenuo prema napred. "Ja ću preći na tvojim leđima, Bandini." rekao je. Nije bilo klicanja, masa je samo posmatrala šta se događa. Bandini je pomogao čoveku da se popne na njegova leđa, dao mu neka kratka uputstva i nasmešio mu se. Onda su dva čoveka stala na žicu. Zajedno, prošli su kroz maglu, kroz vetrove, preko klizave žice kojom je Bandini prethodno sam prešao.
Zajedno su bezbedno sišli sa žice na kanadskoj strani.
Danas Isus stoji pred vama i kaže: "Ko će od vas preći na mojim leđima?" Hoćeš li ti istupiti i zajedno sa Njim proći kroz vetrove, maglu, preko klizave žice života? Hoćeš li se popeti na Njegova leđa, ili ćeš samo stajati u gomili i vikati "VERUJEM"? On danas čeka tebe.

Svi vole istinu, samo malo ko je voli kada je usmerena na njega samog.

by amos

Kruna
Krune su uvek bile znak autorstva i carstva. Karlo, za koga istoričari kažu da zaslužuje da se nazove Veliki, nosio je osmougaonu krunu. Svaka od osam strana je bila pločica od zlata, a svaka pločica je bila optočena smargdima, safirima i biserima.
Ričard Lavlje Srce je imao krunu koja je bila toliko teška da su dva grofa morala da stoje pored njega i da pridržavaju njegovu glavu.
Kruna koju nosi kraljica Elizabeta vredi preko 20 miliona dolara.
Edvard II je jednom imao devet kruna, što je pravi rekord.
Sve krune zajedno, i one iz čitave Evrope i one iz Istočnih riznica, su sitnice naspram Hristove krune. Otkrivenje 19 kaže da On ima mnogo kruna. On nosi krunu pravednosti. On nosi krunu slave. On nosi krunu života. On nosi krunu mira i sile. Među svim krunama, jedna je najsjajnija.
Ona nije oblikovana veštim prstima zlatara, niti su je stvorili genijalni radnici. Ona je sastavljena užurbanim grubim rukama rimskih vojnika. Ona nije stavljena na Njegovu glavu tokom pompezne ceremonije, već u ruganju i huljenju. To je trnova kruna.
Ono što je zadivljujuće jeste da je ova kruna pripadala tebi. Ti si zaslužio da nosiš tu krunu. Ti si zaslužio da osetiš trnje. Ti si zaslužio da osetiš kako krv teče niz tvoje lice. Ti si zaslužio bol. On je uzeo tvoju krunu. Umesto nje, On ti nudi krunu života, krunu koja neće propasti.

Oni vele meni: Ako vidiš roba gdje spava, ne
búdi ga jer, možda, sanja o slobodi.

Ja velim njima: Ako vidite roba gdje spava,
probudite ga i objasnite mu slobodu.

K.G.