Misli i reči koje nas inspirišu da živimo život sa Hristom

: hrabrost, strah
Prilikom jedne posete zoološkom vrtu, jedan čovek je posmatrao divlju mačku. Dok je tako stajao, jedan radnik je ušao u kavez kroz vrata sa suprotne strane. U svojim rukama je imao samo metlu. Pažljivo je zatvorio vrata i počeo da čisti pod kaveza. Čovek je mislio kako je ovaj radnik veoma hrabar, jer je bez oružja ušao u kavez divlje životinje. Kada je došao do ugla u kojem se nalazila divlja mačka, radnik je metlom gurnuo životinju. Divlja mačka je zarežala na njega a zatim otišla i legla na drugo mesto.
Zadivljeni posmatrač je rekao radniku: "Vi ste zaista veoma hrabri."
"Ne, nisam hrabar." rekao je radnik i nastavio da čisti.
"Pa, onda je ta mačka pitoma?"
"Ne," došao je odgovor. "Mačka nije pitoma."
"Ako niste hrabri i mačka nije pitoma, ne razumem zašto vas nije napala."
Radnik se nasmejao i rekao: "Gospodine, mačka je stara - nema zube."

Ko samog sebe prezire, ipak pri tom još uvek poštuje sebe kao prezirača.

"Kad bih sve jezike ljudske govorio i anđeoske
a ljubavi ne bih imao
bio bih mjed što ječi
ili cimbal što zveči.
Kad bih imao dar proricanja
i znao sva otajstva
i sve spoznaje
i kad bih imao svu vjeru
da bih i gore premještao
a ljubavi ne bih imao - ništa sam!"

" Vi me korite što često plačem dok propovijedam. No što drugo mogu, kad vi ne želite plakati sâmi nad sobom, iako se vaše duše nalaze na rubu vječne propasti i ovo je možda posljednja propovjed koju slušate! "

Georg Whitefield

Moja najveća briga za tebe nije da nećeš uspjeti,
nego da ćeš uspješno činiti ono što je pogrešno.

Howard Hendricks

ANDJEO



Dva putujuća anđela su se zaustavila kod jedne bogate obitelji, da bi prenoćili. Obitelj je bila drska, i nije ispunila njihovu molbu, da im dozvole da prespavaju u gostinskoj sobi. Umjesto toga su ih poslali u jednu malu prostoriju u hladan podrum. Kada su napravili ležajeve, stariji anđeo je vidio rupu u zidu i popravio je (zazidao je). Mlađi anđeo ga je upitao, zbog čega im je popravio rupu, a stariji anđeo je odgovorio:

"Stvari, gotovo uvijek, nisu onakve kakve izgledaju ".

Sljedeće večeri su stigli do jedne veoma siromašne kuće. Ljubazni domaćin i njegova žena su im ponudili da podijele večeru i zamolili su ih da prespavaju u njihovom krevetu kako bi se zaista dobro odmorili. Kad su se dva anđela sljedećeg jutra probudila, našli su domaćina i njegovu ženu u suzama. Njihova jedina krava, njihovo jedino blago, lezala je mrtva u dvorištu.

Anđeli su nastavili svoj put, a onda je mlađi anđeo, veoma bijesno prigovorio starijem, kako je tako nešto mogao dozvoliti. Prvi domaćin je imao sve, pa si mu čak i rupu na podrumskom zidu popravio, a ovaj drugi domaćin, koji gotovo nema ništa i uprkos tome nas je veoma ljubazno primio u ugostio, da nam je čak ustupio i svoju postelju, dozvolio si da njemu crkne jedina krava.

Stariji anđeo mu je odgovorio kao i prvi put:

"Stvari, gotovo uvijek, nisu onakve kakve izgledaju ".

Kada smo bili u hladnom podrumu, opazio sam da se unutar one rupe krije davno zakopano blago, i popravio sam rupu, jer je domaćin veoma pohlepan i to blago bi ga učinilo još gorim. Prošle noći dok smo spavali u domaćinovom krevetu, došao je anđeo smrti po njegovu ženu i ja sam ga zamolio da uzme kravu umjesto žene. Tako, da stvari gotovo uvijek, nisu onakve kakve izgledaju.

Dogodi se, da stvari krenu onim putem koji nama izgleda loš, međutim, sve što je potrebno u takvim trenucima je, da vjerujemo da je sve to u našu korist.

Jedan župnik koji je u doba Trećeg Reicha smiono naviještao Krista bio je zbog toga 1937. uhićen od Gestapa. Kad ga je zatvorski župnik posjetio u njegovoj ćeliji, upitao ga je: " Kako to, brate, da ste u zatvoru?"
Zatvorenik je uzvratio protupitanjem: " Kako to, brate, da vi niste u zatvoru?"

"Oh, dragi moj brate, moja draga sestra, da u Njega da je u mogućnosti da vas može očuvati od pada, da u Njega da je u mogućnosti držati tvoje srce u milosti,da može izliti svoj blagoslov na vas. Nemoj te nikada zaboraviti da živimo u posljednjim danima poslednjeg crkvenog doba, za koje je prorokovano će da bude mlako crkvno doba, sa samo pola srca u vezi toga. I zato prestanite biti sa pola srca. Istinski dođite Hristu, sa celim svojim srcemNeću vam reći kojoj crkvi da se pridružite. To nema ... Bog vas to neće pitati na sudnji dan. Ne, gospodine. Ne marim kojoj crkvi pripadate. On vas želi, kao pojedinca. I morate biti rođeni nanovo i primiti krštenje svetim Duhom, ili vas nema.Pogledajte? Vi samo igrate crkve: vi samo oponašate sve dok zapravo nemate iskustvo da ste rođeni nanovo."

Wilijam Branham

Zemaljska su dobra poput bršljana na nekom drvetu, koji ga doista ukrašava i čini privlačnim, ali iz njega izvlači sok uslijed svega se drvo suši. Ako dakle Bog želi spasiti neko " drvo " , On mu uzima takve " izrasline ".
Zato shvati ako Bog dotakne tvoja zemaljska dobra!

Christian Scriver

"Kad igra pojmovima prelazi u ispraznu rječitost, kada iz trbušine brbljivaca progovara logika debelog crijeva umesto uvjerenja, kada je svećenička mantija kostim na balu pod maskama, kada papagaj postaje propovednik, kada stado bleji samo za onim ko ga mami na solilo – onda je crkva izgubila svoju unutrašnju svrhu i onda se crkva pretv...ara u mehaničko kretanje mrtve mase."

Miroslav Krleža

Vi stariji nemojte zavidjeti mladima na darovima koje imaju, nego se radujte i slavite Gospoda koji im ih je dao. Vi mladi budite razumni i nemojte precjeniti svoje mogućnosti.
Jer mladost je rijetko oslobođena od častohleplja i preziranja mišljenja drugih.

Jean Calvin

Đavo nije umro
Priče 26:5
Dva mlada čoveka, poznata po svom bezbožnom stavu i životu, rugala su se svemu što je bilo u vezi Boga i večnosti. Jednog dana su sreli propovednika koji im je često govorio o potrebi da se promene. Pretvorili su se da su uznemireni i rekli su: "Znate li šta se dogodilo?" "Šta se dogodilo?" upitao je preplašeno propovednik. "Đavo je umro!" odgovorili su oni i cinično se nasmejali. Na to propovednik položi ruke na njihova ramena, ozbiljno se zagleda u njihove oči i reče: "Jadna siročad! Kako ćete sada bez svog oca?"
Još ima vremena da se trgneš i osvestiš. Razmisli dobro i otmi se đavolovom ropstvu i obrati se Gospodu Isusu.

Starac i dečak
U jednom primorskom gradu stanovao je stari čovek koji se godinama bavio ribolovom. Bio je to iskusni morski vuk, preživeo je mnoge bure i nevremena na moru, ali isto tako i sve lepote koje se mogu doživeti samo na moru - od mimoza, oleandara, palmi, pa sve do zalazaka sunca i šarenila lađi usidrenih u luci.
Iskusan i smiren, uvek je ćutao i govorio bi samo kada je to bilo potrebno. Bio je mudar čovek.
Tako se on upoznao sa jednim dečakom iz gradske sredine. Počeo je da se druži sa njim. Jednog predvečerja, kada je sunce bilo na zalasku i njegovi se bakarni zraci kupali po površini mora, dečak je sa starcem sedeo u čamcu kraj obale i razmišljao. Onda je postavio pitanje starcu:
"Pitao sam mnoge i niko mi nije odgovorio: Da li je iko ikada video Boga?" Upitao je starca da li je on video Boga. Starac je odgovorio: "Izgleda da ja ništa drugo i ne vidim!"